Franka

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. Ne trebam tjednima dopisivanje. Nekoliko poruka i kratki susret kažu mi više. Ako me nasmiješ, zapamtit ću te. I ako vic nije baš sjajan. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Ti biraj lokal. Tako odmah vidim kakav ti je ukus. Na fotografijama se ne volim praviti ozbiljnom. To mi ionako ne traje dugo. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Spori početak mi ne smeta. Samo u njemu mora biti nešto zbog čega želim nastaviti. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.