Lana

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. Lijepa fotografija privuče pogled, ali normalan razgovor odlučuje hoću li ostati. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Ujutro mi treba kava. Navečer sam puno društvenija. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. A ako između nas preskoči nešto više, neću se tome odupirati.