Zlata

Bok. Ja sam Zlata. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Mogu biti nježna, pomalo drska i ponekad previše iskrena. Kad me nešto nasmije, pogled zadržim sekundu dulje. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Rado bih upoznala nekoga s kim se jedno piće neprimjetno pretvori u dva. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Nakon dugog dana spašavaju me tuš, glazba i nešto fino iz hladnjaka. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Pokušaj me nasmijati. Ne mora to biti vic s interneta.