Branka

Ja sam Branka. Na fotografijama možda djelujem mirnije nego uživo. Mogu djelovati nevino, ali to mi ne traje baš dugo. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Ruž ponekad popravim samo zato što se poslije osjećam bolje. A ako između nas preskoči nešto više, neću se tome odupirati.