Helena

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Čista košulja i lijepe ruke dvije su stvari koje primijetim gotovo odmah. Piši. Možda se zajedno nećemo dosađivati.