Tea

Bok. Ja sam Tea. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Nije mi samo do fotografije. Mora me zanimati i ono što dođe nakon prvih pet minuta. Kavu pijem polako dok ne shvatim da opet skoro kasnim. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.