Baba

Bok. Ja sam Baba. Za susret mi najviše odgovara Karlovac. Mogu djelovati nevino, ali to mi ne traje baš dugo. Kad se uz nekoga osjećam dobro, više gestikuliram i smijem se glasnije. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Spori početak mi ne smeta. Samo u njemu mora biti nešto zbog čega želim nastaviti. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.