Branka

Bok. Nisam dobra u dugim predstavljanjima, ali dobar razgovor mi ide. Kad mi se nešto sviđa, to se na meni uglavnom vidi. Skrivanje mi baš ne ide. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Nije mi samo do fotografije. Mora me zanimati i ono što dođe nakon prvih pet minuta. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.