Slavica

Bok. Ja sam Slavica. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Lijepa fotografija privuče pogled, ali normalan razgovor odlučuje hoću li ostati. Kad me netko pametno zadirkuje, rado uzvratim. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Prva kava može biti kratka. Druga već ovisi o nama. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Volim saunu i dugu kupku. Telefon tada ostavim što dalje. Spori početak mi ne smeta. Samo u njemu mora biti nešto zbog čega želim nastaviti. Možda se dogovorimo brže nego što očekuješ.