Lucija

Bok. Ja sam Lucija. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Volim haljine, ali mogu doći i u trapericama. Ovisi kamo idemo i kakav mi je dan. Kad mi je uz nekoga dobro, vjerojatno sjednem malo bliže. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Nije mi samo do fotografije. Mora me zanimati i ono što dođe nakon prvih pet minuta. Vikendom se rado naspavam. Doručak u podne mi uopće nije čudan. Obično dođem na vrijeme. Samo zadnjih pet minuta prije izlaska trčim po stanu. Možda se dogovorimo brže nego što očekuješ.