Lucija

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. U početku sam mirnija, a poslije se raspričam i ponekad me netko mora zaustaviti. Kad sam nervozna, pričam brže. Barem odmah ima o čemu pričati. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Imam slabost prema muškarcu uz kojeg zaboravim provjeravati telefon. Možeš mi napisati kamo bi me odveo na prvo piće.