Helena

Bok. Kad mi netko sjedne, mogu pričati bez prestanka. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Ujutro mi treba kava. Navečer sam puno društvenija. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Slobodno predloži dva mjesta, a ja ću odabrati jedno. Odlučivanje mi ponekad traje nepotrebno dugo. Imam slabost prema muškarcu uz kojeg zaboravim provjeravati telefon. Ruž ponekad popravim samo zato što se poslije osjećam bolje. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.