Ema

Bok. Kad mi netko sjedne, mogu pričati bez prestanka. Obično dođem na vrijeme. Samo zadnjih pet minuta prije izlaska trčim po stanu. Ujutro mi treba kava. Navečer sam puno društvenija. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Volim saunu i dugu kupku. Telefon tada ostavim što dalje. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Možda se dogovorimo brže nego što očekuješ.