Anon

Zovem se Anon. U početku sam opreznija, poslije već manje. Kad sam nervozna, pričam brže. Barem odmah ima o čemu pričati. Ujutro mi treba kava. Navečer sam puno društvenija. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Slobodno predloži dva mjesta, a ja ću odabrati jedno. Odlučivanje mi ponekad traje nepotrebno dugo. Vikendom se rado naspavam. Doručak u podne mi uopće nije čudan. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Zanima me što bi stvarno volio znati. Vidjet ćemo kamo ćemo doći.