Ivana

Zovem se Ivana. U početku sam opreznija, poslije već manje. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. Mogu biti draga, ali neću samo na sve klimati glavom. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Imam više parfema nego što mi stvarno treba. Ujutro biram prema raspoloženju. Možeš mi napisati kamo bi me odveo na prvo piće.