Željka

Bok. Ja sam Željka. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Mogu djelovati nevino, ali to mi ne traje baš dugo. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Nije mi samo do fotografije. Mora me zanimati i ono što dođe nakon prvih pet minuta. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Slobodno kreni običnom porukom. Ako me zainteresiraš, nastavit ću sama.