Lucija

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. U prvih par minuta sam opreznija. Onda se ili raspričam ili već znam svoje. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Ti biraj lokal. Tako odmah vidim kakav ti je ukus. Vikendom se rado naspavam. Doručak u podne mi uopće nije čudan. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Javi se. Možda ćemo imati o čemu pričati i nakon ponoći.