Lucia

Bok. Ja sam Lucia. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Volim haljine, ali mogu doći i u trapericama. Ovisi kamo idemo i kakav mi je dan. Kad sam nervozna, pričam brže. Barem odmah ima o čemu pričati. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Nakon dugog dana spašavaju me tuš, glazba i nešto fino iz hladnjaka. Dobar miris na muškarcu primijetim prije skupog sata. Možda se dogovorimo brže nego što očekuješ.