Nikolina

Bok, ovdje Nikolina. Nisam baš tiha kad se dobro osjećam u društvu. U početku sam mirnija, a poslije se raspričam i ponekad me netko mora zaustaviti. Kavu pijem polako dok ne shvatim da opet skoro kasnim. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.